Fotografije- poznati, priroda, sex,
MENI
SEKCIJE U KATEGORIJI
Obavestenja [2]
Vesti dana [2]
Estrada [0]
MINI CAT
ANKETA
Po Vama sajt je...
Ukupno odgovora: 15
STATISTIKA

ukupno online: 1
gosti: 1
clanovi: 0
Login forma
Na danasnji dan 06.01.2009


Badnje veče

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju Badnji dan i Badnje veče, kojima se svečano najavljuje Božić, dan rođenja Isusa Hrista. Božićnu poslanicu i ponoćnu liturgiju iz Hrama Svetog Save, RTS će prenositi na Prvom programu.

Pravoslavni vernici u Srbiji praznuju Badnji dan i Badnje veče, liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve koje najavljuju praznik rođenja Isusa Hrista, kao i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.

U porti Hrama Svetog Save večeras je loženjem badnjaka u Beogradu počela proslava Badnje večeri kojom se najavljuje Božić, praznik rođenja Isusa Hrista.

Uprkos kiši i lošem vremenu, veliki broj vernika prisustvovao je obredu koji je predvodio vikarni episkop Atanasije hvostanski. On je prethodno u maloj crkvi Svetog Save služio praznično bdenije koje se uvek služi uoči velikih praznika.

Povodom praznika kojim se slavi rođenje Isusa Hrista, vladika Atanasije pozvao je vernike na smirenost i ljubav.

"Večeras zagrlite i sve oni koji su ostali bez svojih domova, sve siromašne, beskućnike, prognane, jer tako se proslavlja Božić i dočekuje Hrist", poručio je vladika.

Epsikop Atanasije predvodiće u ponoć, takođe u Hramu Svetog Save, prvu božićnu liturgiju koja povezuje dva praznika - Badnje veče i rođenje Isusa Hrista - najradosniji događaj hrišćanskog sveta.

Na svim elektronskim medijima, na Badnje veče, emitovana je tradicionalna Božićna poslanica arhijerja SPC koju je u Srpskoj patrijaršiji, uoči praznika pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, čuvar patrijaraškog trona do izbora novog poglavara SPC.

Božićnu poslanicu i ponoćnu liturgiju iz Hrama Svetog Save, Radio-televizija Srbije će prenositi na Prvom programu.

Paljenje badnjaka širom Srbije

U Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima večernje bogosluženje služio je episkop sremski Vasilije, uz sasluženje karlovačkog sveštenstva, a potom je osveštao badnjak zapaljen kod česme "Četiri lava" na glavnom trgu.

Badnjak je večeras položen i u oba loznička hrama, kao i u svim parohijskim i manastirskim crkvama u Jadru, u prisustvu mnogobrojnih vernika.

Uprkos kiši, paljenju badnjaka u Loznici, u hramu Pokrova presvete Bogorodice i u novoj crkvi Vaznesenja gospodnjeg, prisustvovalo je na stotine vernika, a slično je bilo i u obližnjim manastirima Tronoša i Čokešina i u hramovima u Banji Koviljači, Dragincu i u drugim mestima u Jadru.

Badnje veče je i u Užicu ispred Saborne crkve Svetog Đorđa. Loženju badnjaka prisustvovalo je više stotina građana, a svečanost koju je, pored sveštenstva užičke crkve, uveličalo i rukovodstva grada, preraslo je u opštenarodno veselje, uz zvuke trubača i kuvanu rakiju.

Loženju badnjaka ispred Hrama Svetog Preobraženja na Zlatiboru, pored meštana, prisustvovao je i veliki broj turista.

U crkvama u Pirotu večeras je održana liturgija, a potom su u portama paljeni badnjaci i lomljene česnice u kojima su bili zlatnici težine po dva grama.

Proslava Badnje večeri počinje službama bdenija i tradicionalnim paljenjem badnjaka u hramovima SPC kada se najavljuje praznik Rođenje Spasitelja, a u pravoslavne domove se unosi badnjak po kome je praznik i dobio ime i kome je crkva dala poseban smisao.

Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.

Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.

Dogorevanje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.

Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se okupljeni oko badnjaka ljudi zagrevaju ljubavlju i slogom a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.

Simbolični običaji

Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj Rođenja u Vitlajemu.

Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlajemsku pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist, koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.

U seoskim kućama slama leži i po tri dana dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.

Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.

"Ko je gladan neka dođe meni ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive", zapisano je u Jevanđeljima.

Porodični praznik 

U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.

Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.

Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

Sve ostale hrišćanske crkve, među kojima i neke pravoslavne, Božić su proslavile pre 13 dana, poštujući novo računanje vremena i gregorijanski kalendar.

Search
Calendar
«  Septembar 2019  »
NePoUtSrCePeSu
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930
Entries archive
Site friends




  • Copyright FOTOGRAFIJE.UCOZ.COM © 2019
    Website builderuCoz